___________________________________________________________________________________________

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 1992. године у Рио де Жанеиру одредила 22. март као Светски дан вода, а обележава се од 1993. године. Све земље су позване да тај дан посвете примени препорука УН и предузму конкретне кораке и активности у складу са својим националним интересима. Сваке године, ентитет који координира радом Уједињених нација о води и санитацији поставља тему за Светски дан вода која одговара садашњем или будућем изазову.
Данас има преко 663 милиона људи који живе без сигурног снабдевања водом, који проводе сате пешачећи до удаљених извора воде, суочавајући се са здравственим последицама коришћења загађене воде.

Опширније: Светски дан вода 2018. године „Одговор се налази у природи“

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.
Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и здравље жена” има за циљ да шира јавност постане свесна чињенице да болести бубрега утичу на здравље жена, што захтева хитну јавноздравствену акцију на глобалном нивоу како би промовисали једнак приступ здравственој заштити и родно сензитивним превентивним мерама и поступцима лечења током читавог животног циклуса жене.
Ове године, Светски дан бубрега и Међународни дан жена се обележавају исти дан, што пружа могућност да се скрене пажња јавности о важности здравља жена, а посебно здравља бубрега као важног органа.

Опширније: Светски дан бубрега “Бубрези и здравље жена“

Прекомерна ухрањеност и гојазност, како у популацији одраслих, тако и у популацији деце и адолесцената представља поремећаје здравља од изузетног епидемиолошког и клиничког значаја и један је од највећих јавно здравствених проблема данашњице.
Током последње две деценије преваленција гојазности у Европи троструко је повећана. Прекомерна ухрањеност и гојазност присутни су код 20–30% деце и адолесцената у земљама Европе, а драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције и честа удруженост са другим болестима дају епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, не само здравствени већ и економски и демографски. Око 60–85% гојазне деце школског препубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (повишен крвни притисак, рана артеросклероза, шећерна болест типа 2), ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у наредним генерацијама и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања.
Прекомерна маса и гојазност узрок су 3,4 милиона смртних случајева годишње.

Опширније: НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ ГОЈАЗНОСТИ КОД ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ