Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Светски дан срца – 29. септембар 2018. године

sdansrca2018

 

 

 

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”.

Прочитајте више

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

______________________________________________________________________________________________

Светски дан превенције самоубиства “Радимо заједно како би се предупредило самоубиство”

suicid201801Међународна асоцијација за превенцију самоубистава (IASP) уз подршку Светске здравствене организације од 2003. године покреће иницијативу обележавања Светског дана превенције самоубиства сваког 10. септембра. Циљ овог обележавања је подизање знања широке јавности о здравственом проблему самоубиства, ширење информација, смањење стигме и изнад свега скретање пажње да је самоубиство могуће спречити, односно да је превенција најбољи начин борбе против самоубиства.
Превенција самоубиства и даље остаје свеприсутни изазов. Сваке године, самоубиство је међу 20 водећих узрока смрти у свету међу људима свих узрасних доби. Одговорно је за преко 800.000 смртних случајева, што је еквивалентно једном самоубиству сваких 40 секунди. Пет одсто становника света, покушало је бар једном да се убије, а проблем постаје већи. Највећи терет самоубиства трпе осредње и ниско развијене земље, а и најслабије су опремљене за превенцију овог чина. У последњих 50 година стопа самоубиства је порасла за више од 60 одсто.
Сваки губитак живота представља губитак нечијег партнера, детета, родитеља, пријатеља или колеге. На свако самоубиство долази око 135 људи који претрпе интензиван бол или су на други начин погођени. То чини 108 милиона људи годишње који су дубоко погођени суицидалним понашањем.
Суицидално понашање укључује самоубиство али и суицидално размишљање и покушаје самоубиства. На свако самоубиство долази 25 људи који га покушају и много више оних који имају озбиљна размишљања о суициду. Самоубиство је резултат конвергенције генетских, психолошких, социјалних, културних и других ризичних чинилаца, понекад удружених са искуством трауме и губитка. Људи који одузму себи живот представљају неуједначену групу, са јединственим, сложеним и вишеструким узрочним утицајима који претходе самом завршном чину. Таква хетерогеност представља изазов за експерте који се баве превенцијом самоубиства. Ови изазови се могу превазићи усвајањем приступа у превенцији који је на више различитих нивоа и кохезиван.

Опширније: Светски дан превенције самоубиства “Радимо заједно како би се предупредило самоубиство”

Нове психоактивне супстанце

NPSЗлоупотреба дрога међу младима и у нашој средини поприма епидемијске размере. Озбиљан проблем је доступност нових дрога које се сасвим легално могу набавити и представљају синтетичке аналоге „контролисаних или забрањених“ дрога. Нове психоактивне супстанце се продају као биљни зачини, освеживачи простора, соли за купање, биљна ђубрива, дијететски суплементи, чак и као бомбоне и жваке. Тиме се млади доводе у велику заблуду мислећи да оно што се може купити и није законом забрањено сигурно је и безбедно. Управо супротно, ова нова средства су много опаснија јер имају знатно јаче и разорније деловање од својих „контролисаних“ паралела или забрањених дрога.
Обзиром на све већу присутност злоупотребе психоактивних суспстанци међу младима, а посебно школарцима, које доводе до несагледивих последица по здравље појединца и друштва у целини, Влада Републике Србије је у јулу месецу донела Одлуку о образовању Комисије за борбу против наркоманије у школама. У складу са препорукама, регионални Заводи за јавно здравље и Институти , добили су задатак да формирају мултидисциплинарне тимове на свом подручју који ће учествовати у програму превенције наркоманије.
Завод за јавно здравље „Тимок” Зајечар је након обављених консултација са релевантним институцијама, формирао Тим едукатора који је 31.августа 2018г у Великој сали медицинског факултета у Нишу, едукован од стране најпризнатијих стручњака из ове области. У Тиму за едукацију из зајечарског и борског округа су по два представника из различитих области друштва: здравства , просвете, судства, вишег јавног тужилаштва, полиције, центра за социјални ради и канцеларије за младе. Тимови ће према плану Министарства Просвете бити укључени у реализацији превентивних активности са ученицима, родитељима и наставницима у циљу промоције здравља младих и превенције наркоманије у школама.

Опширније: Нове психоактивне супстанце

UTICAJ BUKE NA ČOVEKA

buka20180901

 

Poslednjih decenija svedoci smo naučno tehničke revolucije. Čovek je ovladao atomskom energijom, osvojio jednim delom kosmička prostranstva i uveo u svoj život najširu primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i životna sredina postaje važan element svakodnevnog života. Naučno tehnička revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske promene i na njihov svakodnevni život čoveka. Javljaju se mnogi faktori različite prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju životnu sredinu čoveka. Ti faktori mogu biti mehaničke prirode (buka i vibracije), zatim poremećaj električnosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. , što sve ukazuje da se životna sredina čoveka, u gradovima, izmenila i da zahteva kompleksno proučavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu zaštite zdravlja ljudi. Pročitajte više...

 

 

 

______________________________________________________________________________________________

Грoзница Западнoг Нила

transГрoзницa Зaпaднoг Нилa (ГЗН) je вирусно oбoљeњe кoje сe нa људe и живoтињe прeнoси убoдoм зaрaжeнoг кoмaрцa. Узрoчник je вирус грoзницe Зaпaднoг Нилa (ВЗН) кojи je први пут изoлoвaн и идeнтификoвaн 1937. гoдинe, у oблaсти Зaпaдни Нил у Угaнди.
Вирус мoжe дa зaрaзи људe, птицe, кoмaрцe, кoњe и другe сисaрe.
Oснoвни нaчин прeнoшeњa инфeкциje нa људe и другe живoтињe je убoд зaрaжeнoг кoмaрцa. Кoмaрци сe зaрaзe приликoм сисaњa крви зaрaжeних птицa, кoje су рeзeрвoaр зaрaзe (углaвнoм гaврaни и чaвкe).
У рeтким случajeвимa инфeкциja мoжe дa сe прeнeсe путeм трaнсфузиje зaрaжeнe крви, трaнсплaнтaциjoм ткивa и oргaнa и вeртикaлнo сa мajкe нa дeтe (трaнсплaцeнтaрнo и тoкoм дojeњa). Вирус Зaпaднoг Нилa сe нe прeнoси мeђу људимa путeм кoнтaктa.
Кoд oкo 80% инфицирaних oсoбa бoлeст прoтичe aсимптoмaтски, a oкo 20% зaрaжeних oсoбa имa симптоме у виду повишене телесне температуре, глaвoбoљe, мучнинe, пoврaћaњa, пoнeкaд сe jaвљa oтoк лимфних жлeздa или oспa нa кoжи груди, лeђa или стoмaкa. Кoд <1% инфицирaних дoлaзи дo рaзвoja тeшкe клиничкe сликe сa знaцимa упaлe мoзгa (eнцeфaлитис) или упaлe мoждaницa (мeнингитис), oднoснo нeурoинвaзивнoг oбликa бoлeсти.

Опширније: Грoзница Западнoг Нила